������Ƶ

Руска агресија на Украјину довела је до једне од највећих избегличких криза у свету. У види се да су земље ЕУ подржале школовање украјинске деце избеглица, укључујући кроз обавезно школовање, језичку подршку, финансијску помоћ, обуку наставника и прилике за културолошку интеграцију.

Међутим, извештај – на основу анкете 23 земље ЕУ – такође показује да изазови за интеграцију у образовни систем укључују језичке баријере, добробит, недостатак наставника и жељу породица да задрже везу са Украјином кроз онлајн наставу. .

Око пола земаља чланица има обавезно школовање за расељене ученике из Украјине, а више њих се припрема да га уведе у будућности. Једнак број нуди часове пријема или интеграције (неке од њих конкретно за ученике из Украјине).

Подршка учењу језика школског система широко је распрострањена у ЕУ, а психолошка подршка је доступна у много земаља (у некима посебно прилагођена избеглицама). Постоје и добри примери школа које помажу ученицима у образовним системима ЕУ да задрже везе с Украјином.

Украјина је покренула поједностављени програм од 6 или 8 часова недељно посвећених украјинском језику, књижевности, историји и географији (доступни на украјинском) за децу у иностранству. Признавање периода наставе у иностранству олакшано је кроз сарадњу Украјине и земаља домаћина. Финансирање путем Erasmus+ програма и European Solidarity Corps обезбеђује .

Агенција за избеглице Организације уједињених нација (UNHCR), у другом извештају чији је фокус уписивање, , анализирала је податке из анкета домаћинстава из 10 европских земаља. Показало се да иако подаци веома варирају од земље до земље, значајан део деце избеглица из Украјине остаје ван школског система. Ово је посебно тачно у случају деце средњошколског узраста, док је већа вероватноћа да ће се деца основношколског узраста уписати у системе земаља домаћина. Домаћинства која нису уписала децу у образовне системе земаља домаћина наводе, као главни разлог, похађање украјинских часова на даљину, језичке баријере и проблеме капацитета у системима домаћина. Очекивања породица да ће се поново селити или вратити у Украјину такође игра улогу. Извештај указује и на промену ставова избеглица које остану дуже у земљама домаћинима: број деце у локалном образовном систему је значајно већи код избегличких породица које су у земљама домаћинима дуже од 12 месеци.