������Ƶ

Традиције старих народа често вреднују размишљање више генерација унапред, где би данашње одлуке требало да резултирају одрживим светом за неколико генерација у будућности. Школе су у доброј позицији да спроводе ову врсту размишљања о будућности јер млади по својој природи размишљају о будућности. Већина њиховог размишљања је усредсређена на будуће догађаје и будући развој који им лично значи, али и на ширу слику.

Европски оквир компетенција одрживости наводи „замишљање одрживе будућности“ као посебну област компетенција. Она од ученика захтева да разумеју будућност као отворену и нешто што заједнички можемо да обликујемо. Уместо да размишљају о извесном, познавање будућности охрабрује ученике да размишљају о могућностима.

Главни термини за замишљање одрживе будућности према GreenComp-у обухватају креативност, експериментисање, нове идеје и методе, неизвесност, ризик и алтернативе. То није исто што и предавање и учење о познатим чињеницама и утемељеним сазнањима, али није мање важно. Да би се то постигло, педагошки приступ мора омогућити и неговати креативност, флексибилност, простор и време за истраживање, укључујући и прилику за грешке. Наставници у ученици такође морају бити у могућности да се ослоне на различите дисциплине и добију и деле информације и инпуте из разних предмета.

Упркос њеној важности, школе тешко успевају да примене наставу оријентисану на будућност. У најновијем испоставило се да је у поређењу с другим GreenComp компетенцијама размишљање о будућности најмање заступљена компетенција у наставним плановима и програмима на највишем нивоу широм Европе. Образовање се често базира на прошлим догађајима и утврђеним чињеницама што је кључно да би се поступало одговорно у садашњости и извукли закључци за будућност.

Несумњиво је да активно укључивање размишљања о будућности у наставу и учење захтева већу подршку и иновативне примере, као што је случај са пројектом из плана Horizon2020. Он је развио модел оријентисан на будућност за научно образовање како би омогућио креативно размишљање, предвиђање и активну наду.

Слично томе, Академија за стручно усавршавање наставника програма Erasmus+ (Академија за одрживе будуће едукаторе) прави материјале и кратке курсеве, укључујући и дигиталне отворене беџеве.

Онлајн лекције , коју су заједнички развили Заједнички истраживачки центар Европске комисије и TED-Ed, добра су улазница за размишљање о будућности. Оне помажу да се разјасне концепти попут перцепције времена, менталитета будућности, различитих будућности и предузимања акција.