������Ƶ

Учење језика је један од суштинских аспеката личног развоја који обогаћује човека и има вишеструк значај

Према Препорукама Савета о , вишејезичност је једна од осам кључних компетенција потребних за социјалну инклузију, могућност запослења, здрав и одржив стил живота и лично остварење. У недавној , 56% грађана ЕУ и 79% младих Европљана узраста 15-24 године изјавило је да може да разговара на страном језику.

Међутим, учење језика генерално је све мање популарно међу ученицима и често се фокусира на неколико језика ЕУ. Међу бројним факторима који утичу на учење језика, ту је и питање . Препоруке Савета о  има за циљ да унапреди језичке компетенције младих Европљана.

Анкета је прикупила 1109 одговора од посетилаца платформе, од којих су већина били учитељи и наставници из Италије, Шпаније, Турске и Грчке.  

Која од следећих ставки најбоље описује вашу улогу?

1. Васпитач – рано и предшколско образовање и васпитање
2. Наставник – основна школа
3. Наставник – средња школа
4. Наставник – средња стручна школа
5. Директор
6. Национални, регионални или локални орган власти
7. Пружалац обуке/образовања за наставнике
8. Креатор просветних политика
9. Родитељ
10. Стручни сарадник (нпр. школски библиотекар, психолог)
11. Екстерни практичар (који посећује школе)
12. Други просветни радник/професионалац

1. Колико језика постоји у понуди ваше школе или школе за коју знате?

Скоро сви испитаници раде у школама у којима се уче стране језици или зна за такву школу. Само 1% испитаника је пријавило да се у њиховој школи не предаје ниједан страни језик. Око 24% је изјавило да њихова школа нуди једна страни језик, док је 41% пријавило наставу из два страна језика, што је и најчешћа опција. Поред тога, 21% је пријавило понуду три страна језика, а мањи проценат (7%) је поменуо да су у њиховој школи доступна четири страна језика. Пет или више страних језика је пријавило 5% испитаника.

1. Ниједан (само матерњи језик)
2. Један страни језик
3. Два страна језика
4. Три страна језика
5. Четири страна језика
6. Пет или више страних језика

2. Колико су ученици заинтересовани за учење страних језика?

Типичан ученик је умерено заинтересован за учење страних језика:  незнатна већина (51%) испитаника је сматрала да су ученици средње заинтересовани за учење језика.  30% испитаника је мислило да испољавају висок или веома висок степен интересовања за учење страних језика, а 18% је пријавило низак или веома низак степен интересовања.

1. Веома низак степен интересовања
2. Низак степен интересовања
3. Средњи степен интересовања
4. Висок степен интересовања
5. Веома висок степен интересовања
6. Не знам

3. У којој мери се следеће стратегије типично користе у настави језика у вашој школи?

Одговори показују да коришћење метода учења језика кроз разговор преовлађује у настави језика, где је 70% испитаника навело да их користе у великој мери или донекле. Слично томе, 62% је изјавило да школе користе аутентичне материјале (нпр. новине, часописе, TV снимке и подкасте) и охрабрују ученике да самостално уче. Уобичајено је и прилагођавање наставе потребама сваког ученика (60%), док је 58% поменуло коришћење апликација за учење језика или онлајн платформи.  

Методе учења језика кроз садржаја је поменуло 57% испитаника,

док је 50% поменуло коришћење техника формативног оцењивања. Пријављени су и учешће у Еразмус+ пројектима и размена ученика(49%) као и организовање активности учења кроз пројекте у оквиру eTwinning-а (46%).

У мање заступљене стратегије спадају употреба е-портфолија (39%), моделе изврнуте учионице (39%) и ваннаставне активности као што су, на пример, језички клубови и партнерство са заједницом (35%). Најређе стратегије су употреба ВИ као алата за учење језика (26%), приступање ресурсима са Европске платформе за образовање у школама (25%) и коришћење European Online Language Support (22%).

А. У великој мери / B. Донекле / C. Мало / D. Уопште не / E. Не знам 

1. Коришћење метода учења језика кроз разговор (нпр. играње улога, реални сценарији).
2. Учење језика кроз садржај (учење школског садржаја на другом језику).
3. Прилагођавање наставе потребама сваког ученика (диференцирана настава).
4. Охрабривање самосталног учења.
5. Организовање активности учења кроз пројекте у оквиру eTwinning-а.
6. Учешће у Erasmus+ програмима, размена ученика или прилике за студијска путовања.
7. Усвајање модела изврнуте учионице (тј. извртање традиционалних часова и домаћих задатака).
8. Ваннаставне активности попут језичких клубова и партнерстава заједнице.
9. Коришћење аутентичних материјала, као што су новине, часописи, ТВ снимци и подкасти.
10. Апликације за учење језика или онлајн платформе.
11. Коришћење European Online Language Support преко EU Academy (за пројекте Erasmus+).
12. Алати за учење језика који користе вештачку интелигенцију (AI).
13. Приступ ресурсима на Европској платформи за школско образовање (European School Education Platform).
14. Коришћење техника формативног оцењивања (нпр. повратне информације вршњака и самостална процена).
15. Коришћење портфолија, тј. дигиталних збирки докумената, слика, видеа, итд., за праћење напретка ученика.

4. Који од следећих фактора представљају највећи изазов код учења језика?

Највећи изазов током учења језика представља ограничено излагање језику који се учи ван учионице (53%). Следеће најчешће навођене сметње су била велика одељења и недостатак прилика за вежбање језика у пракси (44%), недостатак мотивације или интересовања ученика (42%) и ограничено време за наставу језика (41%).

У друге изазове спадају неадекватна подршка ученицима са различитим потребама када је реч о учењу и неефективна методологија наставе, где је сваку од ових препрека поменуло по 23% испитаника. Друге разлоге, као што су перципирана тешкоћа учења језика у поређењу с другим предметима у наставном плану и програму, то што се на језике не гледа као на нешто корисно у животу и каријери, културолошке или језичке баријере и недовољан број прилика за стручно усавршавање наставника језика је као изазове навело 20 или мање посто испитаника.

1. Ограничена изложеност језику који се учи ван учионице.
2. Велика одељења, што отежава наставу језика.
3. Недостатак прилика за вежбање језика у пракси.
4. Недостатак мотивације или интересовања ученика.
5. Ограничено време за наставу језика.
6. Неадекватна подршка ученицима са различитим потребама када је реч о учењу.
7. Неефективна методологија или приступ настави.
8. Перципирана тешкоћа учења језика у поређењу с другим предметима у наставном плану и програму.
9. На језике се не гледа као на нешто корисно у животу и каријери.
10. Недовољан број прилика за стручно усавршавање наставника језика.
11. Културолошке или језичке баријере које негативно утичу на учење језика.
12. Недовољан број ресурса и материјала за учење језика.

5. Коју од следећих стратегија сматрате најефективнијом за побољшање наставе и учења језика?

Најомиљенији приступ (62%) за побољшање наставе језика подразумева програме размене или партнерства са матерњим говорницима језика и прилике за школовање у иностранству. Спровођење метода активног учења са приоритетом на резултате а не на учење напамет (38%), и промоција ваннаставних активности и догађаја који допуњују учење у учионици (36%) се такође сматрају делотворним стратегијама.

Коришћење алата и ресурса за учење језика унапређених технологијом, као и усвајање путева флексибилног и персонализованог учења како би се изашло у сусрет потребама појединаца су добили подршку по 27% испитаника. Стручно усавршавање и обука наставника језика, као примену учења језика кроз садржај (CLIL), је поменуло по 25% испитаника. Доделу довољних ресурса за учење језика у оквиру наставног плана и програма школе је навело 23% испитаника, док је стављање акцента на културолошку интеграцију и разумевање уз учење језика преферирало 20%.

1. Програми размене или партнерства са матерњим говорницима језика или прилике за школовање у иностранству.
2. Спровођење метода активног учења са приоритетом на резултате а не на учење напамет.
3. Промоција ваннаставних активности и догађаја који допуњују учење у учионици.
4. Коришћење алата и ресурса за учење језика унапређених технологијом.
5. Усвајање путева флексибилног и персонализованог учења како би се изашло у сусрет потребама појединаца.
6. Обезбеђивање стручног усавршавања и обуке за наставнике језика.
7. Примена учења језика кроз садржај (CLIL).
8. Додела довољних ресурса за учење језика у оквиру наставног плана и програма школе.
9. Акценат на културолошкој интеграцији и разумевању уз учење језика.

6. Који од следећих сценарија очекујете да видите у будућности у погледу учења језика?

Очекује се да ће програми размене и прекогранична школска партнерства постати уобичајенији, где је скоро половина испитаника (48%) предвидела овај тренд. Такође се очекује да ће методе наставе језика приоритет стављати на аутентична културолошка искуства као што су кување, музика и филмови (32%). 31% предвиђа да ће више деце у раном узрасту почети да учи страни језик, док исти тај проценат очекује да ће вештачка интелигенција (ВИ) омогућити лакше учење језика кроз персонализацију путева учења и давање повратних информација у реалном времену. Поред тога, 31% предвиђа да ће се у настави више користити платформе и апликације за учење језика.

Неки испитаници верују да ће модели комбинованог учења (29%) и алатке за виртуелну и проширену стварност (22%) бити раширенији. Мањи проценат сматра да ће наставни план и програм обухватати више културолошких компоненти како би се ојачале вишејезичне компетенције (20%), да ће приступи учењу језика кроз садржај постати популарнији (20%) или да ће вештачка интелигенција омогућити  већем броју људи да учи мање заступљене језике (10%).

1. Програми размене и прекогранична школска партнерства ће постати уобичајенији.
2. Методе наставе језика ће приоритет стављати на аутентична културолошка искуства (нпр. кување, музика, филмови).
3. У настави ће се користити више платформи и апликација за учење језика.
4. Вештачка интелигенција ће омогућити лакше учење језика (нпр. кроз персонализацију путева учења, давање повратних информација у реалном времену и усмено превођење у реалном времену).
5. Више деце ће у раном узрасту почети да учи страни језик.
6. Модели комбинованог учења (предавање у учионици са онлајн ресурсима) постаће широм доступни.
7. Користиће се виртуелна стварност и проширена стварност како би учење језика било што реалније.
8. Наставни план и програм ће обухватати више културолошких компоненти како би се ојачале вишејезичне компетенције.
9. Приступ учењу језика кроз садржај ће се усвојити у већој мери.
10. Вештачка интелигенција ће омогућити већем броју људи да учи мање заступљене језике.

Дискусија

Резултати анкете показују да значајан проценат школа нуди наставу страног језика, чак и на предшколском (4% испитаника) и основношколском нивоу (23% испитаника). Скоро сваки трећи ученик (30%) испољава високи или веома високи степен интересовања за учење језика, иако је већина ученика (51%) показује само средњи степен интересовања за учење страног језика. Распрострањеност метода учења језика кроз разговор и употребе аутентичних материјала  су од кључног значаја за осигурање активног ангажовања ученика и унапређење њиховог нивоа знања језика. Прилагођавање наставе потребама сваког ученика и употреба технологије, нпр. у облику апликација за учење језика, су такође уобичајене праксе које побољшавају искуство учења.

Упркос свим овим напорима, и даље се суочавамо са изазовима, нарочито по питању обезбеђивања довољне количине излагања језику који се учи и ван учионице, као и и решавања проблема везаних за величину одељења, мотивисаност ученика и време за наставу језика. Испитаници су јасно назначили да са аспекта стратегија за боље овладавање страним језиком предност дају програмима размене и партнерствима за изворним говорницима, као и спровођењу метода активног учења и ваннаставним активностима. Ако погледамо у будућност, примећујемо постојање оптимизма по питању наставе и учења језика, где испитаници предвиђају већи број програма размене, више деце која ће почети да уче страни језик у раном узрасту  и интензивнију употребу ВИ и технологије како би искуство учења било што реалније и прилагођеније појединцу.